RSS Новости:

Васкршња посланица Епископа браничевског, 2022.
Предавање протођакона проф. др Златка Матића „Хришћанство - Црква на Путу ка Царству“
Божићна посланица Епископа браничевског, 2021
Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52
Најновији број часописа „Саборност“ XV (2021)
Друга књига едиције „Саборност — антологијски избор 1995–2020“
У оквиру библиотеке „Приручници“ нова студија епископа Игнатија
Зборник епископа Игнатија „Љубав је темељ спасења“.
Уснуо је у Господу Милета Радојевић
Нова књига аутора Златка Матића „Они од Пута: Предлог сапутничке (син-одалне) еклисиологије“

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

22.4.2022. | Богословље » Епископске посланице

Васкршња посланица Епископа браничевског, 2022.

ИГНАТИЈЕ
милошћу Божјом
православни епископ
пожаревачко-браничевски
,
свој пуноћи Браничевске Цркве

Мир и љубав од Бога Оца
и благодатни дар
од Господа нашег Исуса Христа
и заједница Духа Светога
са свима вама!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

Љубљена ми у Васкрслом Христу браћо и сестре,

Данас славимо догађај васкрсења Христовог из мртвих. Не славимо га, сећајући га се тек као једног догађаја из прошлог времена, већ га славимо сабравши се око васкрслог Христа који је као личност сад и овде присутан међу нама. Васкрсли Христос, пак, присуствује међу нама у догађају литургијског сабрања као онај који предстоји нашој заједници. Тако се васкрсли Христос одмах по свом васкрсењу појављивао међу својим ученицима и апостолима кад су ови били сабрани на Литургији (уп. Јн 20, 19; Лк 24, 30–36). Пројављивао се, дакле, као онај који је благосиљао и ломио хлеб и њиме причешћивао своје ученике, благосиљао чашу предложења из које је сам пио и другима давао, остварујући на овај начин најприсније јединство с њима. Пред своје вазнесење на небо, поручио је својим ученицима, рекавши им: „Кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, смрт моју објављујете и васкрсење моје исповедате“ (уп. 1Кор 11, 26).

Постоји, међутим, разлика у присуству васкрслог Христа у Литургији данас у односу на његово присуство пре вазнесења на небо. Тада је васкрсли Господ присуствовао на Литургији као служитељ и њен предстојатељ у васкрслом и преображеном телу, док после свог вазнесења на небо и седења с десне стране Бога Оца, присуствује у Литургији иконијски; у лицу сваког члана Литургије. Кроз Крштење нас, наиме, Дух Свети сједињује са распетим и васкрслим Христом. Посебно је присутан у лицу епископа или служитеља свете Литургије, јер је, по речима светог Игнатија Богоносца, епископ икона Христова. Исти светитељ додаје: „Тамо где је епископ, тамо нека буде и народ, јер тамо где је Христос, тамо је и васељенска Црква. Дакле, васкрсли Христос је присутан међу нама кад год се саберемо на свету Литургију и то као личност, иако не по природи.

Да бисмо боље разумели како је васкрсли Христос присутан међу нама у Литургији као личност, иако је по природи одсутан, потребно је да се подсетимо на то шта су нам свети оци и учитељи Цркве говорили о личности. Личност је однос или веза са другим, тј. личност није индивидуа, већ постоји једино у односу на другог. Оно за шта смо везани и што највише волимо извор је наше личности и нашег постојања као личности. На овај начин постоји и Бог као личност, односно као Света Тројица, а ми људи смо његове иконе и подобија. Бог Отац је конкретна, непоновљива и вечна личност из односа са Богом Сином и Духом. И Син је Син, тј. конкретна и вечна личност, као и Дух, јер су у вечној заједници слободе, љубави са Оцем. У Богу је једна природа али она постоји као три различите личности: Отац, Син и Свети Дух. Истовремено, однос или веза међу личностима је однос слободе, љубави. Без слободе не постоји ни личност. За Бога говоримо да је љубав, што значи Света Тројица, јер је однос између божанских личности однос слободе, љубави.

Господ је благоизволео да на овај начин присуствује међу нама, на Литургији, да бисмо ми могли да остваримо личну заједницу с Њим и то слободно, из љубави. Ми остварујемо заједницу са Господом једино преко човека, што је израз наше вере и слободе. Отуда није могуће љубити Христа Господа, а мрзети брата свога, који је члан заједнице. Господ се само преко нас, као икона његових, пројављује и присуствује сад, док поново не дође у сили и слави, када ћемо га срести „лицем к лицу“. Онај који неће да верује да се Господ пројављује преко људи чланова Литургије, неће ни гледати у њима присуство Господа. Такав је случај са присуством Господа и светитеља и кроз иконе на дрвету, на зиду или платну. Поштујући и целивајући те иконе, ми се не клањамо дрвету нити целивамо и поштујемо материју, већ светитеља и његову личност која је изображена на њој. Дакле, Христос се пројављује међу нама у икони, тј. кроз чланове литургијске заједнице, да би наша заједница с њим била израз слободе. Наша заједница с Христом треба да буде слободна, из љубави, а не наметнута. Ако је насилна, онда то није живот него мучење за нас. Зато нам је Господ по свом вазнесењу послао Духа Светог који је Дух слободе, заједнице и живота и који чини присутним Христа у историји тако што кроз крштење сједињује људе с Господом и тако гради литургијску заједницу многих у једном Христу. Он нас сједињује с Господом, наравно уз наш слободни пристанак, кроз Крштење, сједињујући нас истовремено и са осталим члановима Литургије, посредством епископа као началника заједнице и чини нас да будемо слободни од сваке принуде коју врши наша природа, или било шта друго, над нама као личностима и дарује нам живот.

Лична заједница са васкрслим Господом нам је неопходна ако желимо да превазиђемо смрт и живимо вечно. Сами по себи, тј. по својој природи, ми смо смртна бића и само у личној заједници с Господом, који је једини извор живота, можемо имати живот. Наша смртна природа може имати вечни живот само кроз нашу личну заједницу с Господом у Литургији, зато што је личност носилац постојања природе. Природа никад не постоји гола, већ само као конкретна личност, односно само као конкретно биће. У нашој личној заједници с Богом и наша природа превазилази смрт и постоји вечно. Зато свети Игнатије Богоносац каже да је Литургија „лек за бесмртност“.

Сви чланови Литургије су, дакле, иконе Христове, сједињени у једном епископу који предстоји литургијској заједници. Истовремено, они нису многи Христоси него Један Христос. Дух Свети нас сједињује са Христом чинећи нас Телом Христовим, а личност тога тела је сâм Син Божји — Христос. Тачније, у Литургији се Христос пројављује као Један и многи. На Литургији Христос као личност присуствује кроз однос који има предстојатељ Литурије (епископ — свештеник) са Богом Оцем, што указује на то да је Христос тај који служи Литургију и приводи све нас Богу Оцу и приноси му и сву природу у виду хлеба, вина, воде, уља и других дарова, који такође постају тело Христово, посредством Духа. Као што смо видели, личност Христова је однос слободе, љубави с Богом Оцем.

Истовремено, литургијско сабрање нас многих око једног епископа као око Христа јесте икона будућег Царства Божјег, које призивамо да дође у пуноћи. На основу сведочанства које налазимо у Светом Писму, када Господ поново дође у сили и слави, сабраће све народе на једном месту и основаће своје Царство (уп. Мт 24, 30–31; 25, 31–34). Ово наше литургијско сабрање управо указује на оно будуће, тј. на Царство Божје, у коме неће више бити смрти, туге и уздисања, већ вечни живот (уп. 1Кор 15). Зато је Литургија песма и радост. Радујте се и веселите се у овај дан јер Христос све нас који то желимо сједињује са Богом Оцем и на тај начин нам дарује будући вечни живот. Наше сједињење са Христом у Литургији истовремено је и наше сједињење са Богом Оцем, те смо сви ми у Христовој личности постали синови Божји. Зато се на Литургији сви ми обраћамо Богу Оцу, молећи се: „Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје“, исповедајући тако да ће Бог Отац постати и наш Отац и да ћемо и ми постати синови Божји у једном његовом Сину, васкрслом Господу.

Њему нека је слава и хвала у Духу Светом што је постао човек, страдао за нас и Духом Светим васкрсао из мртвих и свима нама отворио пут у васкрсење кроз сједињење с њим.

Христос Васкрсе! Заиста Васкрсе!

Епископ браничевски
† Игнатије

Дано у Пожаревцу
о Васкрсу 2022.