Новости:

33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца

Беседа митрополита силивријског г. Максима

Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија

Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Најновији број часописа „Саборност“ XVII (2023)

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

6.1.2020. | Богословље » Епископске посланице

Божићна посланица Епископа браничевског, 2019

ИГНАТИЈЕ
милошћу Божјом
православни епископ
пожаревачко-браничевски
свој пуноћи Браничевске Цркве

Мир и љубав од Бога Оца,
благодат Господа нашег
Исуса Христа
и заједница Светога Духа са свима вама!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Драга браћо и сестре,
На свакој Литургији славимо све оно што је Бог учинио за нас и наше спасење, почевши од оваплоћења Сина Божјег, крста, погребења, преко васкрсења, узласка на небеса, па све до другог и славног његовог Доласка. Данас, ипак, посебно прослављамо, благодарећи Богу у Тројици, рођење Сина Божјег као човека Исуса Христа. Ово је и прилика да се подсетимо на важност овог догађаја за нас и за целокупну Божју творевину.

Догађај рођења Сина Божјег као човека Исуса Христа од Духа Светог и Марије Дјеве у Витлејему Јудејском за време цара Августа (о чему нам сведочи свети апостол и јеванђелист Лука), открио нам је велику тајну нашег постојања и постојања света. Свет је створен да се преко човека сједини с Богом и да тако и свет и човек живе вечно. Другачије речено, све је створено „од Христа у Христу и за Христа“, како каже апостол Павле. „Имајући у виду овај догађај (оваплоћење Христа), Бог је све створио из не-бића у биће“, понавља свети Максим Исповедник. Једино у Христу или у заједници са Богом човек и његова створена природа превазилазе смрт. То је показало Христово Васкрсење из мртвих, које је и предокус општег васкрсења творевине у Христу. Управо ова Божја жеља почела је да се остварује кроз долазак Сина Божјег у свет и његово очовечење.

Оваплоћење Сина Божјег је почетак и предокус коначног сједињења читаве творевине с Богом у Христу. Оно је почетак остварења Царства Божјег. Доласком Бога у свет и сједињењем с њим кроз Христа и у Христу целокупна природа је сједињена с Богом, али је истовремено и сваком човеку отворен пут у живот вечни. По речима св. Максима, „Бог Логос од вечности жели да се у свему и у свима оствари тајна његовог оваплоћења“. Сваки човек, уколико то жели, може да се сједини с Богом у Христу и да тако живи вечно као непоновљива личност. Бог својим доласком спасава створену природу од смрти, али не чини насиље над човеком, тј. не спасава га од смрти, ако овај то и сам не жели. Разлог је у томе што је човек, за разлику од природе, створен слободним. У свим догађајима који су везани за наше спасење у Христу, Бог апсолутно поштује слободу човека. То је Бог показао најпре у Христу и његовом рођењу од Марије Дјеве. Пресвета Богородица слободно пристаје да роди Сина Божјег као човека. „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој“, каже Пресвета Дјева Божјем изасланику (уп. Лк 1, 38). Сам Исус Христос као човек добровољно иде на крст да би принео природу Богу Оцу: „Ако је могуће да ме мимоиђе ова чаша, али не моја воља, него твоја нека буде“, говори Христос као човек Богу Оцу (уп. Лк 22, 42). На који начин може сваки човек да се сједини с Богом и да живи вечно?

Слободно сједињење човека с Богом остварује се кроз сједињење са Христом, будући да је он једини мост преко провалије која стоји између Бога и света. То сједињење се остварује кроз Крштење. Крштењем и Миропомазањем ми се Духом Светим сједињујемо са Богом у Христу и на овај начин се „поново рађамо“, али сад не за смрт, што је последица биолошког рођења, већ за вечни живот. Сједињујући се са Христом кроз Крштење Светим Духом, ми постајемо Тело Христово, тј. и у нама људима се пројављује личност Сина Божјег. Постајемо христоси по благодати. На овај начин ми и оприсутњујемо у историји, како Тајну Христовог рођења, тако и самог Христа и после његовог вазнесења на небо.

Ново рођење Духом Светим, међутим, има за последицу и нови начин нашег постојања, као и саме природе. То је божански начин постојања, различит од биолошког. Кроз крштење Дух Свети гради заједницу нас људи са Богом у Христу. Другим речима, Дух Свети кроз Крштење гради литургијску заједницу, тј. гради заједницу човека с Богом Оцем и са другим људима. Литургија, као нови начин постојања човека и природе, јесте Христов начин постојања и живота, будући да смо ми кроз Крштење постали Тело Христово у његовој личности. Отуда, по Крштењу, „не живимо ми, него живи Христос у нама“, како каже свети апостол Павле. Црква је Тело Христово, зато што сви који су крштени постају Тело једне личности, тј. личности Сина Божјег. Личност је, пак, према учењу светих отаца однос, тј. заједница с другом личношћу. Личност Христова извире из вечне заједнице слободе с Богом Оцем, а после његовог оваплоћења у ту заједницу су укључени и људи који су крштени и целокупна створена природа. Отуда је личност Цркве, која је Тело Христово, личност Сина Божјег. То нам показује Литургија. Литургија је лична заједница свих нас са Богом Оцем преко епископа који је икона Христа. Отуда је наш хришћански живот литургијски, тј. исти са Христовим животом који је заједница слободе с Богом Оцем и другим људима.

Литургија је, истовремено, и принос целокупне створене природе у виду хлеба, вина, воде, уља, од епископа, као иконе Христове, Богу Оцу. Кроз приношење природе Богу Оцу, које врши Христос, као и призивом Светог Духа на нас и на дарове, Литургија такође постаје Тело и Крв Христова. Ово нас упућује на закључак да је Господ створио и природу за вечност, а не само нас и да је свет Божја творевина не мање важна од нас људи. Христос, заправо, спасава не само нас, већ и целокупну природу. Зато свака небрига за природу, а посебно њено уништење, не представља само апсолутно супротстављање вољи Божјој, већ је то наше самоуништење. Човек без природе никако не може да постоји, нити сада, нити у вечности. Кроз Литургију, дакле, Христос као личност уводи нас, као и целокупну природу, у заједницу с Богом Оцем. У Литургији сви ми постајемо синови Божји у његовом Јединородном Сину, Исусу Христу. Истовремено, кроз Литургију, тј. службу, присуствује сам Господ Христос, као што је присутна и целокупна његова делатност ради нашег спасења. Али сада на други начин: Христос је присутан у свету као Црква, тј. као Литургија и у Литургији. Христос, делатношћу Св. Духа, који сједињује сваког крштеног човека са Христом, постаје многи, постаје Црква, не престајући да буде Један.

Учешћем у Литургији људи и творевина постају учесници будућег Царства Божјег. Литургија је испуњење циља о свету, испуњење првобитне воље Божје о свету, која се састоји у томе да сва творевина постане „причасник Божјег вечног живота“. То је суштина божанске службе, тј. Литургије. Зато је Литургија једино истинско славље целокупне историје нашег спасења у Христу, почевши од рођења Сина Божјег, па све до другог и славног његовог доласка, када ће доћи и Царство Божје које призивамо и коме се сада надамо.

Драга наша духовна децо, обележавајући све историјске догађаје који су у вези са Христом и нашим спасењем, па и Рођење његово, пре свега у Литургији и Литургијом, не чинимо то као пуко сећање на њих, већ их чинимо присутним сад и овде на један специфичан начин: у икони и кроз икону, тако што и ми учествујемо у њима. Истовремено, Литургија наставља историју спасења јер у њој присуствује Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух, који су још увек делатници тог спасења: Отац, који прима у своje наручјe свет који приноси Христос Син Божји, садејством Светога Духа, све до коначног преображења твари у Царство Божје. Њима нека је слава и хвала у све векове.

Мир Божји, Христос се роди!

Ваш молитвеник и заступник пред Богом у Богомладенцу Христу,

Епископ пожаревачко-браничевски
† Игнатије

Дано у Пожаревцу
о Божићу 2019. године