Новости:

33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца

Беседа митрополита силивријског г. Максима

Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија

Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Најновији број часописа „Саборност“ XVII (2023)

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

28.4.2019. | Богословље » Епископске посланице

Васкршња посланица Епископа браничевског, 2019

ИГНАТИЈЕ
милошћу Божјом
православни епископ
пожаревачко-браничевски
свој пуноћи Браничевске Цркве

Мир и љубав од Бога Оца,
благодат Господа нашег Исуса Христа
и заједница Светога Духа са свима вама!

Христос васкрсе!

Драга наша духовна децо,

Сваком Литургијом у дан недељни, а посебно у овом дану, празнујемо Васкрсење Христово из мртвих. То није пуко сећање на догађај који је прошао. У Литургији се сусрећемо са васкрслим Христом, као што нам о томе сведоче апостоли и први хришћани (Јн 20, 19; Лк 24, 30-36). Начелник Цркве и служитељ Литургије, заправо је сам Христос. Учествујући у Литургији ми такође исповедамо и предокушамо опште васкрсење и будуће Царство Божје. Историјски догађај Христовог васкрсења из мртвих указује, заправо, и на последњи догађај у историји који ће се тек збити, а то је опште васкрсење све творевине. „Ко је посвећен у неизрециву тајну Христовог васкрсења тај је сазнао циљ због кога је Бог створио све“, каже Свети Максим Исповедник (Главе о теологији и икономији 1, 66). Опште васкрсење мртвих, као победа над смрћу и вечни живот свега створеног, јесте тај циљ због кога нас је Бог све створио ни из чега, о коме говори Свети Максим. То је, другим речима, јединство свих створених бића са Богом у Христу, који је једини извор живота и блаженства. Све оно што је створено ни из чега, а то је све оно што се види и не види, смртно је по себи и не може постојати само за себе, без заједнице и јединства са Богом, што се остварује у Христу, Сину Божјем. То је последњи дан и последњи догађај у историји нашег спасења који је узрок и извор целокупне историје, па и историјског догађаја васкрсења Христовог, али који и возглављује све догађаје и сву творевину, почевши од њеног почетка, тј. од првог дана стварања до последњег дана који ће уследити. Имајући у виду овај циљ, можемо разумети све оно што се догодило у свештеној историји записаној како у Старом тако и у Новом Завету. Опште васкрсење мртвих и живот вечни јесу темељ и извор целокупне наше вере. Јер ако мртви неће устати, подсећа Свети апостол Павле, онда је узалудна вера ваша и узалудно је проповедање наше (1Кор 15). Мртви ће, међутим, устати јер је васкрсао Христос који је првенац између свих људи.

Христос је, драга браћо и сестре, васкрсао телом. Ово нас наводи на закључак да вечно постојање човека као личности не може бити остварено без вечног постојања човека као тела и у телу. То подразумева да и целокупна материјална природа мора да буде обесмрћена, да би и човек као телесно биће могао да постоји вечно. Јер човек је по телу део природе. Зато је у литургијском сабрању акценат стављен на спасење читаве творевине, како телесне, тако и духовне.

Свети Максим говори и о томе да сваки који разуме тајну крста и погребења (смрти) Христа, разуме и разлоге зашто се то догодило, а о којима говори Свето Писмо. Опште васкрсење мртвих и живот вечни свега створеног је, пре свега, дело Божанске Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, али се оно не остварује без слободног пристанка човека. Зато је Бог на крају стварања света створио човека да он буде посредник између све творевине и Бога и да би Бог, кроз јединство с човеком, остварио јединство са читавом творевином и даровао јој живот како би она постојала вечно. Природа и људи су смртни зато што су створени ни из чега и не могу имати постојање мимо заједнице с Богом који је једини бесмртан и извор живота. У циљу остварења те заједнице, Бог је на крају створио човека и створио га је слободним, тј. по својој слици и прилици, да би са човеком остварио слободну заједницу а преко њега и са читавом творевином. Јер вечни блажени живот за човека и осталу творевину може бити само онда кад то и сам човек слободно жели. Све оно што се постиже на силу, мимо слободе човека, јесте мучење за човека и на крају његово уништење. Први човек је, међутим, исказао своју слободу тако што је окренуо леђа Богу, што је као последицу имало смрт. Човек је мислио да сам, својим силама, може да оствари победу над смрћу, као што то нажалост сматрају и с тим у складу се и понашају многи људи кроз читаву историју, све до данас. Тражећи лек против смрти у природи, савремени човек злоупотребљава и толико силује природу да ју је довео скоро до уништења. Тиме човек уништава и самог себе и противи се вољи Божјој који жели да целокупна његова творевина вечно живи. Син Божји је и постао човек Христос да би се кроз њега као човека остварила слободна заједница творевине с Богом и да би се испунио Божји план и циљ због кога је Бог и створио свет и човека. Међутим, то је подразумевало да Син Божји, узевши људску смртну природу у своју личност и поставши човек као и ми у свему исти са нама осим греха, и сам умре да би спасао свет. „Имали смо потребу за Богом оваплоћеним и који ће умрети за наше спасење“, каже Свети Григорије Богослов. Био нам је потребан такав Спаситељ, зато што је после греха првог човека смрт постала реалност, како за човека тако и за остала створена бића. Све то је прихватио Син Божји из превелике љубави према свом Оцу и према нама. Христос је читавим својим животом, а посебно кроз своју добровољну смрт као човек, испунио вољу Очеву и сјединио целокупну природу са Богом. Зато смо му неизмерно благодарни на његовој бескрајној љубави, јер је могао да то и не учини.

Бог Отац је Духом Светим трећега дана подигао Христа из мртвих, о чему нам сведоче очевици апостоли и жене мироносице. Исус Христос је као човек „прворођени из мртвих“ међу свим људима, тј. он је почетак и предокус општег васкрсења људи и природе. Истовремено, Господ наш Исус Христос је постао и једини посредник између Бога Оца и целокупног света. Постао је Нови Адам и једини је извор васкрсења за свакога који то жели. Као што смрт долази на нас од првог Адама који је смртан и од кога се сви рађамо, тако и васкрсење долази од последњег Адама, бесмртног Христа. Али то не бива аутоматски, без нашег пристанка. Зато нас сам Христос позива да се сјединимо са њим и да се од њега родимо „новим рођењем“, кроз Крштење водом и Духом, ако желимо да превазиђемо смрт. Крштењем које може да се догоди једино нашим слободним пристанком, Дух нас уводи у заједницу са Васкрслим Христом и истовремено са свима онима који су се претходно такође кроз Крштење сјединили са Њим. На овај начин Дух Свети гради литургијску заједницу многих у Христу, тј. гради Цркву, показујући ту заједницу као Тело Христово, као тог и истог Христа који је глава многих. Господ Христос нас приводи Богу Оцу, као и целокупну творевину у Литургији и кроз Литургију и на овај начин нас ослобађа од смрти. Истовремено ми кроз Литургију благодаримо Богу на свему ономе што је учинио и што ће још учинити за нас и наше спасење. Литургија, наиме, јесте Благодарност Богу (Евхаристија). Литургијски благодаримо Богу и Оцу што нас је из превелике љубави створио из не-бића у биће, и што нам је послао Сина свога у обличју Богочовека Исуса Христа да у њему, посредством Светога Духа, будемо причасници будућег вечног божанственог живота. Зато, радујмо се данас и играјмо и захвалимо Богу на тако великом дару.

Надајући се доласку Царстава Божјег и победи над смрћу и вечном блаженом животу у Богу, поздравимо данас све које волимо и који нас воле, али и оне који нас мрзе, оне који су болесни, сиромашни или који су у било каквој невољи и опасности, радосним поздравом: Христос васкрсе!

Јер само једно је потребно свима: живот вечни.

Ваш молитвеник и заступник пред Богом у Васкрслом Христу,
Епископ пожаревачко-браничевски
† Игнатије

Дано у Пожаревцу
о Васкрсу 2019. године